﻿Књига пророка Јеремије.
11.
Порука које је дошла Јеремији од Господа: 
„Чујте речи овог савеза! Рећи ћеш их свима у Јуди и свима становницима Јерусалима. 
Реци им: ’Овако каже Господ, Бог Израиља: проклет је човек који не слуша речи овог савеза 
које сам заповедио вашим прецима, у дан када сам их извео из египатске земље, из оне усијане пећи.’ Говорио сам: ’Послушајте мој глас, чините по њему, према свему што сам вам заповедио. И бићете ми народ, а ја ћу да будем ваш Бог; 
да бих испунио заклетву којом сам се заклео вашим прецима – да им дам земљу којом теку мед и млеко, ево све до данас.’“ А ја сам одговорио: „Амин, о, Господе!“ 
Господ ми је казао: „Објави све ове речи по градовима Јуде и на улицама Јерусалима. Кажи ово: ’Послушајте речи овог савеза и извршавајте их. 
Јер ја сам озбиљно упозорио ваше претке на дан када сам их извео из египатске земље, и све до дана данашњег сам их упорно упозоравао: послушајте мој глас! 
Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Свако је ишао по самовољи свог злог срца. И ја сам на њих свалио све речи овог савеза које сам им заповедио да држе. Али их нису држали.’“ 
Господ ми је казао: „Завера је откривена код свих Јудејаца и код Јерусалимљана. 
Вратили су се кривицама својих предака који су одбили да чују моје речи. Ишли су за другим боговима да би им служили. Прекршили су мој савез дом Израиљев и дом Јудин који сам склопио са њиховим прецима. 
И зато овако каже Господ: ’Ево, донећу им пропаст и неће моћи да побегну од ње. Вапиће ми, а ја их нећу слушати. 
Тада ће градови Јуде и становници Јерусалима ићи да вапе боговима којима су кадили. Али они их неће избавити у час њихове пропасти. 
Јер ти, Јудо, имаш богова колико имаш и градова! Колико Јерусалим има улица толико сте направили жртвеника божанству срамоте, жртвеника да кадите Валу.’ 
А ти се не моли за овај народ. Не вапи ми због њих у молитви. Јер ја их нећу услишити када ми завапе због своје невоље. 
Шта ради мој миљеник у мом Дому? Чини многа зла. Нема више жртава пред тобом, а ти још ликујеш кад чиниш зло.“ 
„Лепа маслино, зелена и родна“ – Господ те је звао – али ју је запалио хуком велике олује па су јој гране никакве. 
Јер Господ над војскама, који те је и посадио, изрекао ти је зло због зла дома Израиљевог и дома Јудиног које су себи нанели, раздражујући ме својим кађењем Валу. 
Ја ово знам, јер ми је Господ објавио. А онда си ми показао њихова дела. 
Био сам као јагње питомо што га воде на клање. Нисам знао да против мене кују уроте: „Хајде да срушимо стабло с његовим плодовима, да га посечемо из земље живих те да му се име више не спомене!“ 
О, Господе над војскама, који судиш праведно и који испитујеш и нутрину и срце: Дај да видим како им се светиш, јер теби сам поверио мој случај. 
„Зато овако каже Господ за народ у Анатоту, за оне који ти вребају живот и говоре: ’Не пророкуј у Господње име да те не бисмо убили!’ 
И зато овако каже Господ над војскама: ево, казнићу их! Њихове ће младиће да сасече мач, а глад ће да им покоси синове и ћерке. 
Нико се неће спасти, нема преосталих, јер ћу да доведем пропаст на људе из Анатота – годину њихове казне.“ 
