﻿5. Мојсијева.
20.
Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље мисирске. 
И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу, 
и нека им каже: Слушај Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих. 
Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува. 
Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој? Нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео седети у њој. 
И ко је посадио виноград а још га није брао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао. 
И ко је испросио девојку а још је није одвео? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео. 
Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему. 
И кад војводе изговоре народу, онда нека наместе главаре од чета пред народ. 
Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром. 
Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран. 
Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом тада га биј. 
И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем. 
А жене и децу и стоку и шта год буде у граду, сав плен у њему, отми, и једи плен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој. 
Тако чини са свим градовима, који су далеко од тебе и нису од градова ових народа. 
А у градовима ових народа, које ти Господ Бог твој даје у наследство, не остави у животу ниједну душу живу. 
Него их затри сасвим, Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ Бог твој. 
Да вас не науче чинити гадна дела која чинише боговима својим, и да не згрешите Господу Богу свом. 
Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе? 
Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне. 
