﻿1. Мојсијева.
17.
А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог Свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен. 
И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити. 
А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече: 
Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима. 
Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа; 
даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе. 
А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да је завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе; 
и даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог. 
И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена. 
А ово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују између вас све мушкиње. 
А обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас. 
Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од семена твог. 
Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан. 
А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његовог, да се истреби из народа свог, јер поквари завет мој. 
И још рече Бог Авраму: А Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара. 
И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње. 
Тада паде Аврам ничице и насмеја се говорећи у срцу свом: Еда ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Еда ће жена од деведесет година родити? 
И Аврам рече Богу: Нека жив буде Исмаило пред Тобом! 
И рече Бог: Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надећеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега. 
А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и начинићу од њега велик народ. 
А завет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба. 
И Бог изговоривши отиде од Аврама горе. 
И Аврам узе Исмаила сина свог и све који се родише у дому његовом и које год беше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тела њиховог у исти дан, као што му каза Бог. 
А беше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тела свог. 
А Исмаилу сину његовом беше тринаест година кад му се обреза окрајак тела његовог. 
У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило, 
и сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим. 
